ŽELITE TOPLIJI STAN

Ko još želi da sedi u hladnom stanu, a da plaća račune za grejanje? Svesni smo da su cene grejanja svake godine sve veće i naravno da očekujemo da nas greju. Moderan čovek je shvatio da je njemu najisplativije grejanje na struju, jer veći deo dana nije kod kuće, već na poslu, pa toplu atmosferu želi onda kada je u svom domu, a to je nekad samo par sati dnevno. Svoje grejanje kontroliše grejanjem na struju po potrebi, a to mu najbolje obezbeđuju panelni radijatori. 

Ovi pločasti i ravni radijatori su se omasovili u poslednjih par decenija. Dizajnirani još 1948. godine u Norveškoj, nose još i ime „norveški radijatori“ i pogodni su za rad na niskim temperaturama, dugotrajni su i lako se održavaju. Panelni radijatori imaju termostat kojim im zadate željenu temperaturu, uvlače hladan vazduh sa poda, greju ga i zrače njime, a samim tim odaju toplotu. Mnogo vernih potrošača smatra da je ovakav vid grejanja efikasniji od obične konvekcije toplote. Panelni radijatori se montiraju uvek horizontalno pošto je prirodno strujanje vazduha uvek vertikalno, a pošto su laki i manjih dimenzija ( jer su tanji od klasičnih radijatora ), kače se na zidovima. Uvek se postavljaju na mestima gde je veća hladnoća, a to je, po običaju, ispod prozora. Pošto profilisan čelik, od koga su napravljeni, jako zrači toplotom, izbegava se njihovo postavljanje uz ili iza kreveta. Takođe se ne preporučuje njihovo maskiranje drvenim maskama, da se ne bi smanjio efekat zračenja, a pošto imaju zaštitu od pregrevanja, panelni radijatori su izuzetno sigurni.

DA LI SU PANELNI RADIJATORI DOBRI ZA HLADAN STAN

Ako se ispostavi da je stan izuzetno hladan i to sam po sebi, počeće da se pojavljuju određeni problemi u smislu potrošnje električne energije, jer u hladnim prostorijama, panelni radijatori ne mogu da postignu zadatu temperaturu. Oni svoj deo posla obavljaju, dižu temperaturu, ali vaš stan je gubi! Zbog nepoznanica koliko je bitno stanje stana da očuva toplotu, mišljenja oko ovih radijatora su podeljena. Treba biti realan, rešiti probleme u stanu i pustiti da radijatori rade svoj deo posla. Ako nema problema oko izolacije prostorije, jedan panelni radijator od 1,5 kw bez problema zagreje površinu od 15 – 16 m². Evo na šta treba obratiti pažnju ukoliko želite ovu vrstu grejanja. 

Treba prebrojati spoljašnje zidove stana, kao i one koji to samo što nisu, kao što je zid prema stepeništu zgrade i svuda uraditi izolaciju ukoliko je nema. Balkonska vrata su veliki izvor hladnoće, zato je bitno kako zatvaraju. To isto važi i za prozore – izuzetno je važno stanje stolarije u stanu. Investicije u ove probleme dugoročno vam garantuju veću toplotu i smanjene troškove. Posebno je važan plafon! Ukoliko je visok, toplota se zadržava gore, a ne dole kod vas, a ako je stan još i poslednji i iznad njega je odmah ploča, ne postoji ni jedan sistem grejanja koji će vam omogućiti tople zimske dane. Sve dorade u vašem stanu isplatiće panelni radijator potrošnjom. Jedino dugoročno rešenje je adaptacija stana, ako je potrebna i tek onda ugradnja norveških radijatora, koji su, dokazano, dorasli skandinavskim zimskim temperaturama.

Srodni tekstovi:

Koja pravila ponašanja podrazumeva probna vozačka dozvola?

Probna vozačka dozvola je do skoro trajala godinu dana, u okviru kojih je trebalo pridržavati se odr...

Detaljnije

Saveti za buduće mame: Putovanje kroz trudnoću i majčinstvo

Biti u drugom stanju je jedno od najuzbudljivijih iskustava u životu žene. Dok se pripremate za dola...

Detaljnije

Prvi koraci u otkrivanju steriliteta

Problem savremenog društva koji je sveprisutniji jeste sterilitet. U sve većem broju ovo je p...

Detaljnije

Vitamin D: Ključni činilac za jak imuni sistem i prevenciju bolesti

Vitamin D je esencijalni nutrijent koji ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja našeg organiz...

Detaljnije