Znate li koje je boje ogledalo?
Naizgled logičan odgovor na ovo pitanje bio bo pogrešan, ukoliko ste (kao, uostalom, i većina ljudi na planeti) pomislili da je u pitanju srebrna boja.
Kako nije?
Pa, nauka uvek ima pravi odgovor. Čak i na ovo pitanje. Ali, krenimo redom.
Koliko Boja Vidi Ljudsko Oko?
Interesantna je i fascinantna činjenica da razlikujemo blizu 10 miliona različitih boja, iako smo još u detinjstvu naučili da imenujemo samo neke od njih. Možda je upravo to jedan od razloga zašto ogledalo prepoznajemo u srebrnoj ili beloj boji. Mnogi ljudi barem donekle su upoznati sa načinom na koji percipiraju boju. Naime, postoji elektromagnetni spektar koji obuhvata opseg talasnih dužina koje su vidljive i nevidljive ljudskom oku. Prema pisanju sajta Imperial Ogledala, vidljivi deo tog spektra uključuje talasne dužine od oko 400 nm do 700 nm, sa bojama kao što su plava, indigo, ljubičasta, žuta, zelena, crvena i narandžasta. Drugi razlog bi bio taj što se u filmovima i knjigama ogledala prikazuju upravo u srebrnoj boji. Međutim, to je zapravo boja svega što se reflektuje na njemu.
Istorija Ogledala
Kako bismo dobili konačan odgovor na pitanje koje je boje ogledalo trebalo bi da se vratimo nekoliko vekova unazad. Istorija ogledala prvi put se ispisuje u antičko doba. Tada su se kao osnovni materijal u stvaranju stakla koristili polirani komadi metala - bakar, bronza, zlato i srebro. Ubrzo, staklo je postalo krucijalni materijal u pravljenju ogledala, te je na tu bazu nanošen sloj metala kao završnica.
U početku odraz u ogledalu nije bio najjasniji. Međutim, vremenom, usavršavajući tehnike, odraz je postajao sve čistiji. Prva najpoznatija munufaktura ogledala stvorena je tek u 15. veku u blizini Venecije. Tada su majstori staklarstva, sa malog italijanskog ostrva, usavršili tehniku izrade, oslanjajući se na stavljanje sloja metala na poslednju stranu komada stakla koje je bilo izuzetno glatko. Ukratko, tako su ogledala ispisala prve stranice svoje istorije. Kroz vekove njihova proizvodnja postajala je sve sofisticiranija i tako su došla do ove slave koju danas uživaju. Nemoguće je zamisliti svakodnevni život bez njih.
Refleksija Ogledala
Osim istorije, u traganju za odgovorom na pitanje koje je boje ogledalo od velike pomoći će biti i fizika. Ova prirodna nauka kaže da savršeno ogledalo ima spekularnu refleksiju, odnosno svetlost reflektuje u samo jednom smeru. Ogledala, kao i druge stvari koje doživljavamo kao bele, reflektuju apsolutno sve vidljive talasne dužine.
Nameće se onda logično pitanje - zašto ogledala nisu bela i zašto ne možemo videti svoj odraz, recimo, u listu belog papira? Rešenje se krije u tome što postoje različiti načini da se reflektuje svetlost. Beli list papira ima difuznu refleksiju, jer reflektuje svetlost raspršeno, u mnogim pravcima. U poređenju sa papriom, ogledala imaju tzv. zrcalni odraz. U beloj svetlosti boju objekta diktiraju one talasne dužine svetlosti koje njegovi atomi na površini ne uspevaju da obrišu. Naime, pošto savršeno ogledalo reflektuje sve boje koje sadrže belo svetlo, ono je takođe belo.
Treba uzeti u obzir i da prava ogledala nisu savršena, te njihovi površinski atomi daju bilo kojoj refleksiji veoma blagu zelenu nijansu, pošto atomi u staklu reflektuju zeleno svetlo jače od bilo koje druge boje. Takođe, odraz koji prikazuju neretko ima primese zelene boje ili, pak, učini da predmeti izgledaju veći nego što u realnosti zapravo jesu. Osim u refleksiji, razlog zelene boje krije se i u materijalu od kojih je izrađeno. Većina ogledala sa kojima se susrećemo svakodnevno, kao naprimer ono iznad lavaboa u kupatilu, napravljeno je od staklene podloge od natrijum-kreča i srebrne podloge.
U svom radu iz 2004. godine američki naučnici pominju ovu kombinaciju podloge kao najčešće optičko jezgro ogledala. Ova kombinacija materijala je ono što ogledalima daje zelenu nijansu. Interesantno je da se ova nijansa retko može primetiti, a jedini način za to je stvaranje "tunela" koji nastaju tako što se ogledala postave okrenuta jedna prema drugima.
Dakle, boja ogledala je svetlozelena.
Srodni tekstovi:
Parodontopatija - neugodna bolest zuba i desni
Bolesti usta i zuba spadaju u jedne od najzastupljenijih bolesti današnjice. Konkretno, parad...
DetaljnijeKORISNI SAVETI ZA ODRŽAVANJE ZAVESA
Svaki enterijer bilo da se radi o domovima, poslovnim prostorima i drugim javnim ustanovama oplemenj...
DetaljnijeKako da izaberete savršeni cvetni aranžman?
Cvetni aranžmani su dostigli vrhunac kreativnosti i umeća još tokom prethodne decenije. Godin...
DetaljnijeSimptomi nedostatka vitamina D3 i kako ga obezbediti organizmu?
Vitamin D3 jedan je od najvažnijih kada govorimo o dobrom osećaju, stabilnom zdravlju i jakom, otpor...
Detaljnije