Momo Kapor – slikar, književnik i novinar

Rođen je u Sarajevu  1937. godine a preminuo u martu 2010. godine u Beogradu, u sedamdeset i trećoj godini života.  Momo Kapor je sahranjen  u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.  U ovom gradu mu se posvećuje ulica 2015. godine a 2016. godine i Trg. U okviru Zadužbine „Momčilo Momo Kapor“ dodeljuje se godišnje priznanje za doprinost u oblasti likovne umetnosti i  književnosti. U pitanju je nagrada „Momo Kapor“ koja se dodeljuje na dan njegovog rođenja, osmog aprila, od strane predsednika Upravnog odbora Zadužbine u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda. Zadužbinu je u novembru 2010. godine osnovala supruga, Ljiljana Kapor, a u okviru nje ustanovila pomenutu nagradu ali i festival „Momin krug“. Festival je održan prvi put 9. septembra 2011. godine u Beogradu kod spominika „Dafne“ podignutog u čast umetniku u aprilu 2011. godine na Adi Ciganliji.  Prilikom otvranja festivala prikazan je jedan od poslednjih njegovih video zapisa, „Njujork, grad po meri čoveka“.

Doprinos Mome Kapora umetnosti

Iako akademski slikar, Momo Kapor je dao veliki doprinos i srpskoj književnosti sa oko četrdeset dela. Prvu objavljenu knjigu čine istoimeni tekstovi koji su objavljivani u tadašnjem časopisu „Bazar“ a kojima je stekao popularnost kod publike. U pitanju je delo „Beleške jedne Ane“ koje je objavljeno 1972. godine, a 1975. godine izlazi njeno drugo izdanje. Teško je izdvojiti poznatije naslove jer kao pisac savremnik, zaokupljao je pažnju velikog dela publike. Neki od naslova dela su: „Provincijalac“, „Skitam i pričam: putopisni dnevnik“, „101 priča“, „Sentimentalno vaspitanje“, „Dama skitnica i off priče“, „Smrt ne boli: priče iz poslednjeg rata“, „A Guide to the Serbian Mentality“, i mnoga druga. Dva romanu su i ekranizovana, „Knjiga žalbi“ i „Una“, a napisao je scenario i za nekoliko domaćih dugometražnih filmova. Filmovi koji su snimljeni po njegovom scenariju su: „Džoli džokej“, „Banket“, „Kraj vikenda“, „Bademi s onu stranu smrti“, „Valter brani Sarajevo“.  Bio je i autor značajnog broja dokumentarnih emisija i televizijskih serija.

Podjednako je važan doprinos i likovnoj umetnosti. Služeći se različitim tehnikama (flomasteri, ulje na platnu, kombinovne tehnike) stvorio je oko tridesetak slika. Neka od poznatijih su : „Beograd na šeširu”, „Autoportret“, „Kralj i dama herc“, „Ruke“, „Pesnik i muza“, „Detinjstvo“…

Među poslednjim delima je moderan roman „Kako postati pisac“ gde svog glavnog junaka vodi kroz svoje lično iskustvo čime delu daje elemente autobiografije. U roman je uključio i stvarne likove iz svog života ali i poznate javne ličnosti. Značaj romana se ogleda u tome što pruža studiju problema afirmacije pisca ali i poimanje umetnosti.

Tokom poslednjih godina života je kao redovni kolumnista pisao za frankfurtske Vesti.

U svetu književnosti ostaje prisutan i posthumno kao akter u više dela. Kosta Dimitrijević 2010. godine objavljuje knjigu „Momo Kapor – sećanje i druženje“. Zatim, 2011. godine supruga Ljiljana Kapor je priredila „Legenda Kapor“, Dragana Marković objavljuje 2011. godine „U skloništu duše, kolumne i intervjui“. Učiteljski fakultet Beograd, 2012. godine priređuje „Pripovedač urbane melanholije, Književno delo Mome Kapora – Zbornik radova“. Poslednje delo su 2013. godine priredile njegove ćerke, Ana i Jelena Kapor, pod naslovom „Porodični album“.

Srodni tekstovi:

Vidljivi Svedoci Prošlih Priča: Kako Ožiljci Oblikuju Našu Percepciju Sebe

Naša koža je poput knjige u kojoj su zabeležene različite priče koje smo prošli. Ožilj...

Detaljnije

Da li treba drugima reći da ste povećali grudi

U većini slučajeva kada devojke i žene nemaju dovoljno samopouzdanja, kada nisu zadovoljne sobom, ka...

Detaljnije

Brzo do novca – hitne pozajmice

Život je nepredvidljiv i može se dogoditi da vam je potrebna hitna novčana pozajmica. Iznenadni veli...

Detaljnije

Mini vodič za sve kreativne i talentovane ljude

Biti talentovan je dar koji nam je dat na rođenju. Talentovanost se ne može učiti, ne može se kupiti...

Detaljnije